KAKO СЕ У ГУЧИ ФРАНЦУСКИ УЧИ

18.01.2018., Јасмина Лелековић је објавила текст инспирисан радом наше колегинце Марије Јакшић, која позитивном енергијом и стваралачким радом покреће ученике на активност. Њене речи преносимо у целости. 

http://www.datadidakta.rs/blog/80/kako-se-u-guci-francuski-uci

"Припремајући се за наставу често користим ресурсе на интернету. Када сам недавно тражила идеју како да ученицима приближим правила изговора француских гласова и час учиним занимљивијим, пронашла сам један видео-клип о мачку Шамињону који учи да чита.Захваљујући њему, моји ученици су брзо савладали основна правила, а ја сам упознала колегиницу која са огромним ентузијазмом ученицима преноси своју љубав према француском језику.

Подржавајући примере добре наставне праксе, одлучила сам да напишем текст о Марији Јакшић, професорки француског језика у Основној школи „Академик Миленко Шушић” у Гучи.

Yоу Тубе канал који Марија уређује Francais avec SM Learn french
https://www.youtube.com/channel/UCaymxtWrAgIDNIcssp2ATkg

садржи тренутно преко седамдесет видео-лекција, намењених за учење и обнављање граматике, ортографије, лексике, али и упознавање француске културе и цивилизације. Оно што ми је, као наставнику, посебно привукло пажњу, јесте присутан одређен број клипова који су направили ученици. Уживање је слушати ученике у улози професора, видети колико труда су уложили, па чак и када направе грешку, симпатично је. 

Питала сам Марију колико времена јој одузима прављење видео-лекција, а она ми је препоручила апликацију КинеМастер, коју је могуће инсталирати у мобилном телефону и уз једноставне операције креирати видео и фото монтаже. Ученици радо прихватају изазове, посебно када користе модерне технологије, а много више времена јој одузима то што у кабинету нема компјутер, па доноси свој, а интернет конекција је веома слаба. Многи се проналазе у овоме, зар не?

Инспирисана мелодичношћу француског језика, Марија је отишла и корак даље. Пре извесног времена, захваљујући песничким подневима које организује њен колега, открила је свој таленат за поезију и почела да пише песме, за децу, али и за своју душу. Поезијом је успела да „зарази” и своје ученике, из чега су проистекле видео-лекције у стиху.
https://www.youtube.com/watch?v=uIByNoPzfxQ

https://www.youtube.com/watch?v=NG3Pfh1RA74

Марија нас подсећа да ученике интересује све оно што ради професор. Увек им је то занимљиво, то је мистерија коју морају да открију. Тако се и ученици, следећи примере одраслих, упуштају у неистражено, а улога наставника је да их подржи, јер ако не покушају, не могу ни успети.

Поред Yоу Тубе канала, Марија уређује и блог који садржи прегршт вежби и лекција за учење француског. Посебну пажњу посветила је и припремама за такмичење, објединивши тестове са свих нивоа у последњих десетак година. 
http://francaisavecsm.blogspot.rs/

У раду на Yоу Тубе каналу помаже јој ћерка Теодора. Пре годину дана добила је и помоћ у раду на Facebook страници Francolègе. 
https://www.facebook.com/francollege/


То је Милица Марковић, млада, креативна и детаљна професорка француског. Она објављује све занимљивости које и сама користи у настави.













Колико сарадња са другим колегама и тимски рад утичу на продуктивност, најбоље говори чињеница да колеге мотивишу једни друге, несебично деле идеје и наставне материјале, а Марија нам открива да често, сасвим неочекивано, настају часови корелације више предмета. Венови дијаграми и презент француских глагола само су један у низу. Такође, оно што ми је било интересантно, а може послужити као пример свима нама, јесте својеврсно повезивање четири основне и једне средње школе поводом месеца Франкофоније, када су професори са својим ученицима заједнички радили на пројекту Зашто учити француски језик.

За крај разговора са Маријом, чији надимак, Marie Soleil, одише ентузијазмом и позитивном енергијом, питала сам да ли вреди сав труд. Хтела сам да сазнам шта је мотивише да, у време када се наставници суочавају са низом проблема и изазова, континуирано буде активна и креативна. Марија мисли да сав овај труд вреди. На првом месту, остаје траг, видео-клипови, песме, материјал који ће се користити годинама. Затим, својим радом инспирише и своје дете које пише песме. Буди и препознаје таленте у својим ученицима. Срећна је јер сматра да задатак у животу није само да оџивимо свој живот, већ да оставимо печат у времену, као и да усмеримо и помогнемо другима.

Није ме изненадио овај позитиван став према животу. Њен животни мото је осликан у песми: „Какве мисли – такав живот”

https://www.youtube.com/watch?v=-_Q_tNpp3B0&index=5&list=PLLWw1sWQgQ3U_qkUf4XdY-tqMPR5fm2vf

Надам се да ћете на страницама које Марија уређује пронаћи идеје за ваш рад са ученицима. Сигурна сам да у вашем окружењу има колегиница и колега који вас инспиришу, било би лепо и корисно причати о њима. Сугестије су увек добродошле!"

POHVALJENI I PONOSNI

Marija Jakšić(Marie Soleil) ,profesorka francuskog jezika u OŠ „Akademik Milenko Šušić" u Guči,pohvaljena je zajedno sa svojim učenicima. Tekst se nalazi na sledećem linku:

http://www.klett.rs/aktuelnosti/nije-naodmet-nastavu-francuskog-zaciniti-sa-malo-humora
Tekst navodimo u celosti:
„Savladavanje izgovora i čitanja lakše uz rimu i pesmice, smešne asocijacije olakšavaju učenje nepravilnih glagola.

Već na početku učenja francuskog kao drugog stranog jezika, u petom razredu osnovne škole, učenici imaju poteškoće da savladaju pravila čitanja, najviše zbog glasova kojih u srpskom nema. Smišljajući raznovrsne taktike da deci olakšaju prevazilaženje ove prepreke, nastavnici se ne libe čak ni da karikiraju izgovor dočaravajući pojedine glasove. Nekada, kako kažu, banalizuju zvanična pravila koja se tiču objašnjavanja, pa na primer, srpskim obeležjima označavaju francuske foneme.

− Francusko „ǝ” izgovara se tako što otvorimo usta „o”, a izgovorimo „e”, dok se „y” izgovara tako što otvorimo usta kao ćemo reći „u” ali kažemo „i”. Recimo „ʒ” i „ ʃ” na francuskom zvuče kao „ž” i „š” na srpskom. U francuskom se kao „o” čitaju „au” i „eau”, recimo (l’eau – voda, au revoir – doviđenja). Kad u francuskoj reči naiđemo na „ou” čita se kao „u” (boue – blato), ali francusko „u” na srpskom se izgovara između „u” i „i” (rue – ulica) − ilustruje Dejan Janković, profesor francuskog jezika u Petoj beogradskog gimnaziji, oslanjajući se ne samo na iskustvo u nastavi, već i recenziji i evaluaciji udžbenika za francuski jezik za osnovce i srednjoškolce.

Kako bi se olakšalo savladavanje čitanja francuskog, on savetuje da se u nastavi koriste rime i pesmice koje su đacima prijemčive. Navodi i da se na blogu „Français avec SM” (http://francaisavecsm.blogspot.rs/2017/02/zvezdana-uci-da-cita-francuski.html) mogu naći četiri pesme koje u potpunosti predstavljaju osnovna pravila čitanja.

− Autor pesama je koleginica Marija Jakšić, pod pseudonimom Marie Soleil, koja je na Fejsbuku osnovala i stranicu „Francollège” gde se redovno možete informisati o fantastičnim idejama za rad. Primera radi, pročitajte pesmu „Mačak Šaminjon uči da čita” (navedenu kao detalj iz nastavne prakse). Pesme pomoću kojih se francuski lakše uči učenici mogu čuti i na Jutjub kanalu „Français avec SM” − ukazuje Janković.

Među sadržajima koje bi valjalo pogledati, on izdvaja i video „Fantastični brojevi”, učenički rad koji je osvojio pažnju i izmamio osmehe mnogih gledalaca i učinio zabavnim učenje francuskog (https://www.youtube.com/watch?v=xohi7LdGdF4).

Kao jedan od izazova nastave francuskog za učenike šestog razreda, profesori izdvajaju poteskoće kada deci pojašnjavaju razliku između perfekta i imperfekta, i uče ih da osete kada treba upotrebiti uporedo ova dva vremena. Tada se služe vremenskom osom, koja umnogome olakšava razumevanje, naročito ako je kod deteta razvijenija logičko-matematička inteligencija. Naglašavaju i da je veoma važna paralela koja se tu pravi sa srpskim jezikom.

− Francuski ne poznaje glagolski vid, koji nama olakšava izražavanje prošlosti samo jednim vremenom, ali ga nijansiramo time što menjamo upotrebu svršenih i nesvršenih glagola, dok Francuzi moraju da koriste sva prošla vremena kako bi napravili tu nijansu u trajanju glagolske radnje u prošlosti − pojašnjava Dejan Janković. 

Francuski jezik je, smatraju predavači, đacima težak zbog raznolikosti konjugacije koju baštini. Kada se uče glagolska vremena, koja deca ne vole da bubaju napamet, često

učenicima daju tabelarnu podelu vremena, pre svega u indikativu, sa četiri prosta i četiri složena glagoska oblika. Na taj način učenici uspevaju da prepoznaju da se pomoćni glagol složenog glagolskog oblika menja u vremenu kao njegov prosti parnjak.

Smešne anegdote sa časova urezuju se u pamćenje, a nastavnici su saglasni da nije naodmet začiniti nastavu sa malo humora.

Recimo, kada učenici treba da zapamte redosled povratnih zamenica kod povratnih glagola, od početnih slova sastavljaju smešnu rečenicu. Zato je, na primer, Marija Jakšić, domišljata profesorka francuskog, sročila rečenicu „Moj Tata Stalno Nosi Vunenu Suknju”. Rezultat te dovitljivosti je i podsetnik na lične zamenice i njihov redosled: „Ja Te Iskreno Ne Volim, Izvini”, ili glagoli u futuru i kondicionalu prezenta koji prerastaju u priče pomoću kojih deca lakše pamte (pouvoir – pourrai je „domar Puriša”, vouloir – voudrai je „vo udara u drvo”, aller – irai kao „Irak i Iran” i slično). Otuda su se javile igre asocijacija na francuskom, gde su učenici napravili zanimljivu prezentaciju, kao alternativu dosadnim časovima učenja napamet prezenta nepravilnih glagola. Primer za to je, izdvajaju profesori francuskog, video „Milicine i Tamarine asocijacije” koji se može naći na Jutjubu (https://www.youtube.com/watch?v=o7swWBNSEhQ).

Redakcija

DETALJ IZ NASTAVNE PRAKSE

Mačak Šaminjon uči da čita

Ne poznaje francuski

naša slova C i H,

hotel im je "hotel"

nebo im je "ciel".

 

PH to je F,

GN je sad  NJ,

naše CH njima je Š

QU biće K.

 

Pa na slici "photo"

jedan mačak "chat",

sladak kao "mignon"

uz muziku "musique"

baš je "magnifique".

 

ILL je  IJ,

ali ne kod "ville" i "mille",

pa je devojčica "fille"

a porodica "famille".

 

Koraka hiljadu "mille"

pređe do grada "ville",

bežeći iz sela "village",

pati za porodicom "famille".