POHVALJENI I PONOSNI

Marija Jakšić(Marie Soleil) ,profesorka francuskog jezika u OŠ „Akademik Milenko Šušić" u Guči,pohvaljena je zajedno sa svojim učenicima. Tekst se nalazi na sledećem linku:

http://www.klett.rs/aktuelnosti/nije-naodmet-nastavu-francuskog-zaciniti-sa-malo-humora
Tekst navodimo u celosti:
„Savladavanje izgovora i čitanja lakše uz rimu i pesmice, smešne asocijacije olakšavaju učenje nepravilnih glagola.

Već na početku učenja francuskog kao drugog stranog jezika, u petom razredu osnovne škole, učenici imaju poteškoće da savladaju pravila čitanja, najviše zbog glasova kojih u srpskom nema. Smišljajući raznovrsne taktike da deci olakšaju prevazilaženje ove prepreke, nastavnici se ne libe čak ni da karikiraju izgovor dočaravajući pojedine glasove. Nekada, kako kažu, banalizuju zvanična pravila koja se tiču objašnjavanja, pa na primer, srpskim obeležjima označavaju francuske foneme.

− Francusko „ǝ” izgovara se tako što otvorimo usta „o”, a izgovorimo „e”, dok se „y” izgovara tako što otvorimo usta kao ćemo reći „u” ali kažemo „i”. Recimo „ʒ” i „ ʃ” na francuskom zvuče kao „ž” i „š” na srpskom. U francuskom se kao „o” čitaju „au” i „eau”, recimo (l’eau – voda, au revoir – doviđenja). Kad u francuskoj reči naiđemo na „ou” čita se kao „u” (boue – blato), ali francusko „u” na srpskom se izgovara između „u” i „i” (rue – ulica) − ilustruje Dejan Janković, profesor francuskog jezika u Petoj beogradskog gimnaziji, oslanjajući se ne samo na iskustvo u nastavi, već i recenziji i evaluaciji udžbenika za francuski jezik za osnovce i srednjoškolce.

Kako bi se olakšalo savladavanje čitanja francuskog, on savetuje da se u nastavi koriste rime i pesmice koje su đacima prijemčive. Navodi i da se na blogu „Français avec SM” (http://francaisavecsm.blogspot.rs/2017/02/zvezdana-uci-da-cita-francuski.html) mogu naći četiri pesme koje u potpunosti predstavljaju osnovna pravila čitanja.

− Autor pesama je koleginica Marija Jakšić, pod pseudonimom Marie Soleil, koja je na Fejsbuku osnovala i stranicu „Francollège” gde se redovno možete informisati o fantastičnim idejama za rad. Primera radi, pročitajte pesmu „Mačak Šaminjon uči da čita” (navedenu kao detalj iz nastavne prakse). Pesme pomoću kojih se francuski lakše uči učenici mogu čuti i na Jutjub kanalu „Français avec SM” − ukazuje Janković.

Među sadržajima koje bi valjalo pogledati, on izdvaja i video „Fantastični brojevi”, učenički rad koji je osvojio pažnju i izmamio osmehe mnogih gledalaca i učinio zabavnim učenje francuskog (https://www.youtube.com/watch?v=xohi7LdGdF4).

Kao jedan od izazova nastave francuskog za učenike šestog razreda, profesori izdvajaju poteskoće kada deci pojašnjavaju razliku između perfekta i imperfekta, i uče ih da osete kada treba upotrebiti uporedo ova dva vremena. Tada se služe vremenskom osom, koja umnogome olakšava razumevanje, naročito ako je kod deteta razvijenija logičko-matematička inteligencija. Naglašavaju i da je veoma važna paralela koja se tu pravi sa srpskim jezikom.

− Francuski ne poznaje glagolski vid, koji nama olakšava izražavanje prošlosti samo jednim vremenom, ali ga nijansiramo time što menjamo upotrebu svršenih i nesvršenih glagola, dok Francuzi moraju da koriste sva prošla vremena kako bi napravili tu nijansu u trajanju glagolske radnje u prošlosti − pojašnjava Dejan Janković. 

Francuski jezik je, smatraju predavači, đacima težak zbog raznolikosti konjugacije koju baštini. Kada se uče glagolska vremena, koja deca ne vole da bubaju napamet, često

učenicima daju tabelarnu podelu vremena, pre svega u indikativu, sa četiri prosta i četiri složena glagoska oblika. Na taj način učenici uspevaju da prepoznaju da se pomoćni glagol složenog glagolskog oblika menja u vremenu kao njegov prosti parnjak.

Smešne anegdote sa časova urezuju se u pamćenje, a nastavnici su saglasni da nije naodmet začiniti nastavu sa malo humora.

Recimo, kada učenici treba da zapamte redosled povratnih zamenica kod povratnih glagola, od početnih slova sastavljaju smešnu rečenicu. Zato je, na primer, Marija Jakšić, domišljata profesorka francuskog, sročila rečenicu „Moj Tata Stalno Nosi Vunenu Suknju”. Rezultat te dovitljivosti je i podsetnik na lične zamenice i njihov redosled: „Ja Te Iskreno Ne Volim, Izvini”, ili glagoli u futuru i kondicionalu prezenta koji prerastaju u priče pomoću kojih deca lakše pamte (pouvoir – pourrai je „domar Puriša”, vouloir – voudrai je „vo udara u drvo”, aller – irai kao „Irak i Iran” i slično). Otuda su se javile igre asocijacija na francuskom, gde su učenici napravili zanimljivu prezentaciju, kao alternativu dosadnim časovima učenja napamet prezenta nepravilnih glagola. Primer za to je, izdvajaju profesori francuskog, video „Milicine i Tamarine asocijacije” koji se može naći na Jutjubu (https://www.youtube.com/watch?v=o7swWBNSEhQ).

Redakcija

DETALJ IZ NASTAVNE PRAKSE

Mačak Šaminjon uči da čita

Ne poznaje francuski

naša slova C i H,

hotel im je "hotel"

nebo im je "ciel".

 

PH to je F,

GN je sad  NJ,

naše CH njima je Š

QU biće K.

 

Pa na slici "photo"

jedan mačak "chat",

sladak kao "mignon"

uz muziku "musique"

baš je "magnifique".

 

ILL je  IJ,

ali ne kod "ville" i "mille",

pa je devojčica "fille"

a porodica "famille".

 

Koraka hiljadu "mille"

pređe do grada "ville",

bežeći iz sela "village",

pati za porodicom "famille".